Alergije predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih bolesti širom sveta. Manifestuju se kada imunološki sistem reaguje na supstance iz okoline, poznate kao alergeni, koje kod većine ljudi ne izazivaju nikakvu reakciju. Ovi alergeni mogu uključivati polen, prašinu, životinjsku dlaku, određene namirnice, lekove ili ubode insekata. Alergijske reakcije mogu varirati od blagih do ozbiljnih i mogu uticati na različite delove tela, uključujući nos, oči, grlo, kožu, stomak i pluća. U ovom članku ćemo detaljnije istražiti šta su alergije, kako se manifestuju, koji su najčešći alergeni, kao i savremene metode dijagnostikovanja i lečenja alergija.
Šta su alergije?
Alergija je preterana reakcija imunološkog sistema na strane supstance koje dolaze u kontakt sa telom. Kada osoba sa alergijom prvi put dođe u kontakt sa alergenom, imunološki sistem reaguje stvaranjem antitela specifičnih za taj alergen. Pri ponovnom izlaganju istom alergenu, antitela prepoznaju i signaliziraju imunološkom sistemu da oslobodi hemikalije kao što je histamin, što dovodi do simptoma alergije.
Simptomi alergija
Simptomi alergija mogu varirati u zavisnosti od tipa alergije i obuhvataju:
- Kijanje, curenje ili zapušenost nosa (alergijski rinitis)
- Svrboljive, vodene oči (konjunktivitis)
- Otežano disanje, kašalj, zviždanje u grudima (astma)
- Osip, crvenilo, svrab ili oticanje kože (ekcem, urtikarija)
- Bol u stomaku, mučnina, povraćanje ili dijareja (alergije na hranu)
- Oticanje lica, usana, jezika ili grla, što može otežati disanje (angioedem)
Najčešći alergeni
- Polen – Uzrokuje sezonske alergije, poznate kao “groznica”.
- Prašina – Kućna prašina, koja sadrži grinje, delove insekata i plesan, može izazvati alergije tokom cele godine.
- Životinjska dlaka – Perut kućnih ljubimaca, naročito mačaka i pasa, čest je uzrok alergija.
- Hrana – Alergije na hranu su česte kod dece, posebno alergije na kikiriki, jaja, mleko, soju, pšenicu, ribu i školjke.
- Lekovi – Penicilin i drugi antibiotici su među najčešćim uzrocima alergija na lekove.
- Ubodi insekata – Ubodi pčela, osa, stršljenova i mrava mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije.
Dijagnostikovanje alergija
Dijagnostikovanje alergija obično uključuje detaljan medicinski pregled, testove kože i testove krvi. Testovi kože su brzi, relativno jednostavni i često se koriste za identifikaciju alergija na polen, prašinu, kućne ljubimce, određene namirnice i lekove. Test krvi može meriti nivo antitela na specifične alergene u krvi.
Lečenje alergija
Iako alergije ne mogu biti potpuno izlečene, postoji nekoliko načina za ublažavanje simptoma:
- Izbegavanje alergena – Najefikasniji način za kontrolu alergija.
- Lekovi – Antihistaminici, dekongestivi, kortikosteroidni sprejevi za nos i lekovi protiv alergijskog konjunktivitisa mogu ublažiti simptome.
- Imunoterapija – “Alergijske vakcine” mogu se koristiti za postepeno navikavanje tela na alergene kako bi se smanjila reakcija na njih.
- Biološki lekovi – Koriste se za teške oblike astme izazvane alergijama.
Prevencija alergija
Prevencija alergija može uključivati mere kao što su redovno čišćenje doma kako bi se smanjila izloženost alergenima, korišćenje filtera za vazduh, održavanje niskog nivoa vlage kako bi se sprečio rast plesni i izbegavanje pušenja u zatvorenom prostoru.
Zaključak
Alergije su kompleksno stanje koje može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. Razumevanje uzroka, simptoma i načina na koji se alergije manifestuju ključno je za efikasno upravljanje i lečenje. Savremenim pristupima u dijagnostici i terapiji, većina ljudi sa alergijama može voditi aktivan i zdrav život. Sveobuhvatna edukacija o alergijama, kao i svest o mogućnostima prevencije i tretmana, od suštinskog su značaja za smanjenje tereta alergijskih bolesti u populaciji.
Alergije opasne po život manifestuju se kroz anafilaktički šok, ozbiljnu i potencijalno smrtonosnu reakciju koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Simptomi se mogu razviti za samo nekoliko sekundi ili minuta nakon izlaganja alergenu i mogu uključivati:
- Teškoće sa disanjem: Otežano disanje, zviždanje pri disanju, osećaj stezanja u grlu ili grudima, kao i oticanje jezika i grla koje može blokirati vazdušne puteve.
- Promene na koži: Crvenilo, svrab, osip ili urtikarija (nagle, svrbežne, crvene izbočine na koži).
- Otežano gutanje ili osećaj knedle u grlu.
- Nagli pad krvnog pritiska: Osećaj slabosti, vrtoglavica ili gubitak svesti.
- Gastrointestinalni simptomi: Mučnina, povraćanje, dijareja ili bolovi u stomaku.
- Osećaj neizmernog straha ili uznemirenosti.
