Svedoci smo da se svaki dan pojavljuje veliki broj najrazličitijih članaka sa informacijama o novom koronavirusu COVID-19. Nažalost, veoma često ti članci sadrže mnogo pogrešnih informacija, jer ih pišu osobe kojima su teme medicine, virusologije i epidemiologije u potpunosti strane.  Takođe, veoma često se autori tih članaka vode ciljem da napišu bombastičan naslov članka, a ne da prenesu tačne i proverene informacije.

Sada, na jednom mestu, možete da saznate najvažnije informacije i to iz najpouzdanijih izvora, a to su Svetska zdravstena organizacija i Ministarstva zdravlja velikog broja država širom sveta – od Kine, SAD-a, zemalja Evrope, pa do naše države.

U nastavku saznajte najvažnije proverene informacije od struke o:

  • virusu SARS-CoV-2
  • tome koliko je novi koronavirus zarazan
  • periodu inkubacije
  • simptomima
  • distribuciji težine oboljenja
  • opasnosti virusa za decu i mlade
  • rizičnim grupama
  • stopi smrtnosti
  • načinima izbegavanja infekcije
  • merama i ponašanju nakon kontakta sa obolelom osobom

Virus – SARS-CoV-2

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Кini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

Novi koronavirus je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni.

Do 4. aprila 2020. godine u celom svetu je registrovano  1,190,979 slučajeva oboljenja.

Koliko je novi koronavirus zarazan?

Svetska zdravstena organizacija u studiji objavljenoj 23. januara 2020. godine, iznela je zaključak da jedna obolela osoba u proseku zarazi između 1,4 i 2,5 zdravih osoba. Poređenja radi, ovaj broj iznosi 1,3 za običan sezonski grip.

Period inkubacije

Istraživanja ukazuju da je period inkubacije 2–14 dana, sa maksimalnim periodom do 24 dana. Najveći broj slučajeva (95%), obuhvata period inkubacije od 5 do 7 dana, dok  srednji period inkubacije iznosi 5,2 dana.

To znači da ukoliko ste bili u bliskom kontaktu sa obolelom ili inficiranom osobom i ukoliko ste se inficirali, najverovatnije će se simptomi oboljenja pojaviti u narednih 5 do 7 dana.

Važno je napomenuti da postoje podaci da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave, što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Simptomi

Oboljenje najčešće počinje sa blagim simptomima:

  • povišena telesna temperatura
  • suv kašalj
  • umor
  • bolovi u mišićima

Važno je napomenuti da se retko pojavljuju svi ovi simptomi, najčešće se pojavljuje samo nekoliko njih.

Posle 5 do 8 dana od pojave blažih simptoma oboljenja, mogu se pojaviti teži simptomi kao što su: otežano disanje, osećaj gubitka daha i bolovi u grudima koji zahtevaju bolničko lečenje. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

Rezultati istraživanja pokazuju da se samo kod 5% obolelih od novog koronavirusa kao prateći simptomi oboljenja javljaju: kijanje, curenje iz nosa i zapaljenje grla.

Upravo ta tri simptoma zajedno (kijanje, curenje iz nosa i zapaljenje grla) lako mogu da ukažu da li je u pitanju običan sezonski grip ili je u pitanju oboljenje izazvano novim koronavirusom. Ako imate ta tri simptoma, uz suv kašalj i povišenu telesnu temperaturu, najverovatnije je u pitanju običan sezonski grip. U svakom slučaju, s obzirom na epidemiju, to ne znači da ne treba da se testirate na koronavirus.

Distribucija težina oboljenja – 80,9% obolelih ima lakši oblik oboljenja.

Na osnovu istraživanja koje je obuhvatilo 72.314 obolelih, Centar za kontrolu bolesti i prevenciju Kine (CCDC) je 17. februara objavio sledeće izuzetno važne rezultate o distribuciji težine oboljenja:

  • 80,9% obolelih imaju lakši oblik oboljenja sa simptomima sličnim običnom gripu i ti pacijenti se uspešno oporavljaju na kućnom lečenju
  • 13,8% obolelih ima srednje težak oblik oboljenja i zahtevaju bolničko lečenje
  • 4,7% obolelih ima težak oblik oboljenja i zahtevaju bolničko lečenje
  • oko 2% obolelih umre od posledica oboljenja

Osobe starije od 60 godina imaju veći rizik da obole od težeg oblika bolesti.

Koliko je novi koronavirus opasan za decu i mlade?

Tokom konferencije za medije u Beloj kući 9. marta, hirurg sa činom generala Jerome Adams je izneo dva značajna zaključka u vezi sa ovim pitanjem:

  • osobe starije od 60 godina imaju mnogo veći rizik da obole od težeg oblika bolesti u odnosu na sve ostale
  • deca i mladi veoma retko obolevaju od težeg oblika ove bolesti. To je toliko retko da je, prema trenutnim podacima, veći rizik da će deca i mladi oboleti od težeg oblika običnog sezonskog gripa, nego od težeg oblika bolesti izazvane novim koronavirusom COVID-19.

Prema rečima doktora Adamsa postoji nešto što decu i mlade čini veoma otpornim na novi koronavirus.

Rizične grupe i smrtnost od oboljenja COVID-19

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, objavljenim 3. marta 2020. godine, stopa smrtnosti na svetskom nivou se kreće od 2 do 3,4% u odnosu na ukupan broj obolelih do sada. Poređenja radi, stopa smrtnosti od SARS-a je iznosila 9,6%.

Starije osobe su podložnije razvoju težih oblika bolesti i taj rizik je veći što je pacijent stariji. Tome u prilog govori podatak da je prosečna starost pacijenata sa smrtnim ishodom bolesti 80 godina. Pored toga, veći rizik od smrtnog ishoda oboljenja imaju muškarci nego žene.

Pregled rizika od smrtnog ishoda bolesti u odnosu na starost pacijenta:

  • stariji od 80 godina – 14,8%
  • 70 – 79 godina – 8%
  • 60 – 69 godina – 3,6%
  • 50 – 59 godina – 1,3%
  • 40 – 49 godina – 0,4%
  • 30 – 39 godina – 0,2%
  • 20 – 29 godina – 0,2%
  • 10 – 19 godina – 0,2%
  • 0 – 9 godina – 0

Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.  Pregled rizika od smrtnog ishoda bolesti u odnosu na postojeće hronično oboljenje pacijenta:

  • kardiovaskularne bolesti – 10,5%
  • dijabetes – 7,3%
  • hronična respiratorna oboljenja – 6,3
  • povišen krvni pritisak – 6%
  • maligna oboljena – 5,6%
  • bez hroničnog oboljenja 0,9%

Кako izbeći infekciju?

Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

  • izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju
  • izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje
  • pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane
  • pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola
  • izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.

Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

Кako treba da se ponašate ako ste bili u bliskom kontaktu sa obolelom osobom?

Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19, biće stavljena pod aktivni nadzor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadzorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadzor postupiće prema algoritmu aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor, u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Pridržavajte se obavezno svih propisanih mera od strane države u kojoj trenutno boravite.

Autor – dr Rajko Ćulibrk

Izvori: WHO, US-CDC, China-CDC, The Lancet, NEJM, Ministarstva zdravlja Kine, SAD-a, zemalja Evrope i naše države.

Categories: Medicina

0 Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *