Uvod
Intolerancija na glukozu, poznata i kao poremećena tolerancija glukoze, predstavlja stanje u kojem telo otežano reguliše nivo šećera u krvi nakon obroka. Iako nije isto što i dijabetes, ovo stanje se smatra predijabetičkim i ukazuje na povećani rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i metaboličkog sindroma. U ovom tekstu ćemo objasniti kako prepoznati intoleranciju na glukozu, šta je uzrokuje, koje su preporuke za ishranu i kako sprečiti dalje komplikacije.
Šta je intolerancija na glukozu?
Intolerancija na glukozu je metabolički poremećaj kod kojeg organizam ne koristi efikasno glukozu iz krvi, najčešće zbog smanjene osetljivosti ćelija na insulin (insulinska rezistencija). Rezultat je porast šećera u krvi nakon obroka, iako vrednosti glukoze u stanju gladovanja mogu biti normalne.
Koji su simptomi intolerancije na glukozu?
Intolerancija na glukozu najčešće nema izražene simptome, ali mogu se javiti:
-
Umor nakon obroka
-
Pojačana žeđ i učestalo mokrenje
-
Glavobolja i osećaj slabosti
-
Povećana potreba za slatkišima
-
Nakupljanje masnog tkiva, posebno u predelu stomaka
-
Tamne mrlje na koži (acanthosis nigricans)
Zbog nejasnih simptoma, stanje se često otkriva tek laboratorijskim analizama.
Koji su uzroci intolerancije na glukozu?
Faktori koji doprinose razvoju intolerancije uključuju:
-
Gojaznost, posebno u predelu stomaka
-
Fizička neaktivnost
-
Neuravnotežena ishrana bogata šećerima i zasićenim mastima
-
Porodična istorija dijabetesa
-
Hormonski poremećaji (PCOS kod žena, poremećaji štitne žlezde)
-
Stres i nedostatak sna
Kako se postavlja dijagnoza?
Najčešće korišćeni test je OGTT (oralni test tolerancije na glukozu), koji meri nivo glukoze pre i 2 sata nakon unosa rastvora sa 75g glukoze. Ako je nivo između 7,8 i 11,0 mmol/L nakon 2 sata – radi se o intoleranciji na glukozu.
Koje su preporuke za ishranu?
Ishrana ima ključnu ulogu u prevenciji i kontroli intolerancije na glukozu. Preporučuje se:
-
Izbegavati rafinisane šećere i proizvode sa visokim glikemijskim indeksom (belo brašno, slatkiši, gazirana pića)
-
Uvesti integralne žitarice, povrće, mahunarke i orašaste plodove
-
Birati nemasne proteine – piletina, riba, jaja, tofu
-
Umereno konzumirati voće, posebno bobičasto, jabuke, kruške
-
Kuvanje i pečenje umesto prženja
-
Rasporediti obroke ravnomerno tokom dana, izbegavati velike količine hrane odjednom
Fizička aktivnost kao terapija
Redovno vežbanje povećava osetljivost ćelija na insulin i pomaže u kontroli telesne mase. Preporučuje se:
-
Minimum 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno
-
Kombinacija kardio vežbi (hodanje, plivanje) i vežbi snage
-
Redovno kretanje tokom dana, posebno nakon obroka
Kada je potrebna terapija?
Ukoliko promene stila života ne dovedu do poboljšanja, lekar može preporučiti lekove poput metformina, posebno kod osoba sa visokim rizikom od dijabetesa. Terapija se uvek kombinuje sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
FAQ – Često postavljana pitanja
Da li intolerancija na glukozu znači da imam dijabetes?
Ne. Ovo stanje se smatra predijabetičkim, ali se uz promene navika može potpuno povući i sprečiti dalji razvoj bolesti.
Da li mogu imati intoleranciju na glukozu ako sam mršav/a?
Da, iako je gojaznost čest faktor, intolerancija se može javiti i kod osoba sa normalnom težinom, posebno ako postoji genetska predispozicija.
Da li se stanje može potpuno izlečiti?
Kod mnogih ljudi, uz disciplinovanu ishranu i fizičku aktivnost, stanje se može normalizovati i rizik od dijabetesa značajno smanjiti.
Zaključak
Intolerancija na glukozu je znak upozorenja da organizam ne obrađuje šećer optimalno. Redovno praćenje nivoa glukoze u krvi, zdrava ishrana i fizička aktivnost su ključni faktori za kontrolu ovog stanja. Ako imate simptome ili faktore rizika, savetuje se da uradite OGTT i konsultujete lekara. Na sajtu Pitajte doktora možete postaviti pitanje i dobiti stručno tumačenje svojih nalaza.
