Uvod
Alergije su jedno od najčešćih hroničnih zdravstvenih stanja u svetu, a manifestuju se kada imuni sistem reaguje preterano na supstance koje inače nisu štetne, kao što su polen, prašina, određena hrana ili životinjska dlaka. Alergijske reakcije mogu varirati od blagih simptoma, poput kijanja i svraba, do ozbiljnijih, poput anafilaktičkog šoka. U ovom članku ćemo objasniti kako prepoznati simptome alergija, koje su vrste alergijskih reakcija, i kako ih efikasno kontrolisati.
Šta su alergije?
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na alergene – supstance koje su same po sebi bezopasne, ali izazivaju reakciju kod osoba koje su na njih osetljive. Najčešći alergeni uključuju:
- Polen: Jedan od najčešćih uzroka sezonskih alergija.
- Kućna prašina: Prašina može sadržati mikroskopske grinje koje izazivaju alergijske reakcije.
- Životinjska dlaka: Proteini iz pljuvačke, kože ili urina životinja mogu izazvati reakcije.
- Hrana: Neki ljudi su alergični na određene vrste hrane, poput kikirikija, mleka, jaja ili morskih plodova.
- Ubodi insekata: Reakcija na ubod insekta može varirati od lokalnog otoka do ozbiljne anafilaktičke reakcije.
Simptomi alergija
Simptomi alergija variraju u zavisnosti od vrste alergena, ali najčešći uključuju:
- Simptomi respiratornih alergija
Respiratorne alergije često se manifestuju kao reakcija na polen, prašinu, grinje i životinjsku dlaku. Ovi simptomi mogu uključivati:
- Kijanje
- Curenje ili zapušen nos
- Svrab u očima, nosu i grlu
- Crvene ili suzne oči
- Kašalj
Ove alergije su najčešće sezonske (polenska groznica), ali mogu biti prisutne tokom cele godine, posebno ako ste izloženi alergenima u zatvorenom prostoru, kao što su grinje ili plesan.
- Simptomi kožnih alergija
Kožne alergije se manifestuju u obliku osipa, crvenila i svraba. Neki od najčešćih kožnih simptoma uključuju:
- Urtikarija (koprivnjača): Crvene, svrbežne izbočine na koži koje se mogu pojaviti bilo gde na telu.
- Ekcem (atopijski dermatitis): Hronični svrab i suva koža, često sa osipom.
- Kontaktni dermatitis: Crvenilo, plikovi i svrab koji se pojavljuju kada koža dođe u kontakt sa alergenima, kao što su sapuni, kozmetika, nikl ili lateks.
- Simptomi alergija na hranu
Alergije na hranu mogu izazvati širok spektar simptoma, a neki od njih su:
- Svrab u ustima
- Otečenost jezika, usana ili grla
- Mučnina, povraćanje ili dijareja
- Otežano disanje
- Anafilaksija: Teška, životno ugrožavajuća reakcija koja uključuje nizak krvni pritisak, oticanje disajnih puteva i šok.
- Simptomi alergija na ubode insekata
Osim lokalizovanog bola i oticanja na mestu uboda, ubodi insekata mogu izazvati ozbiljnije simptome:
- Osip po celom telu
- Kratkoća daha
- Oticanje lica, usana ili grla
- Anafilaktički šok
Kako dijagnostikovati alergije?
Ako sumnjate da imate alergiju, važno je da posetite lekara koji može obaviti testove i postaviti dijagnozu. Neki od najčešćih testova za dijagnozu alergija uključuju:
- Kožni testovi (prik-testovi)
Ovo je jedan od najčešćih testova za dijagnostikovanje alergija. Mala količina alergena se nanosi na kožu, a zatim se koža blago ubode kako bi se alergen uneo u površinske slojeve kože. Ako se na mestu kontakta pojavi crvenilo ili otok, test je pozitivan na taj alergen. - Krvni testovi (RAST ili IgE testovi)
Ovi testovi mere nivo antitela imunoglobulina E (IgE) u krvi, koja su povezana sa alergijskim reakcijama. Krvni testovi su korisni za ljude koji ne mogu da obave kožni test zbog određenih medicinskih stanja. - Eliminaciona dijeta
Ako sumnjate na alergiju na hranu, lekar može predložiti eliminacionu dijetu u kojoj se određena hrana izbacuje iz ishrane, a zatim se postepeno uvodi kako bi se utvrdilo koji je alergen uzrok reakcije.
Kako kontrolisati alergije?
Iako alergije nisu izlečive, postoje mnogi načini da se kontrolišu simptomi i smanji izloženost alergenima:
- Izbegavanje alergena
Najbolji način za kontrolu alergija je izbegavanje alergena koji izazivaju reakciju. Evo nekoliko saveta za izbegavanje najčešćih alergena:
- Polen: Tokom sezone polena, držite prozore zatvorenima i koristite klima uređaje sa HEPA filterima. Izbegavajte duži boravak na otvorenom kada je koncentracija polena visoka.
- Kućna prašina i grinje: Koristite jastuke i dušeke sa antialergijskim navlakama i redovno perite posteljinu u toploj vodi. Održavajte higijenu doma redovnim usisavanjem sa HEPA filterom.
- Životinjska dlaka: Ako ste alergični na kućne ljubimce, ograničite njihov pristup spavaćoj sobi i često ih kupajte kako biste smanjili količinu alergena u domu.
- Hrana: Uvek pažljivo čitajte etikete na proizvodima i izbegavajte hranu koja sadrži alergene na koje ste osetljivi.
- Lekovi za kontrolu alergija
Postoji nekoliko vrsta lekova koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergija:
- Antihistaminici: Ovi lekovi blokiraju dejstvo histamina, hemikalije koja izaziva simptome alergijske reakcije. Antihistaminici su dostupni bez recepta (poput loratadina, cetirizina) ili na recept.
- Kortikosteroidi: Sprejevi za nos i kreme koje sadrže kortikosteroide pomažu u smanjenju upale izazvane alergijama. Oni su posebno korisni za osobe sa alergijskim rinitisom ili kožnim alergijama.
- Dekongestivi: Ovi lekovi pomažu u smanjenju zapušenosti nosa izazvane alergijama, ali se ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu.
- Imunoterapija (alergijske injekcije)
Za ljude sa teškim ili hroničnim alergijama, imunoterapija može biti efikasna opcija. Ona uključuje davanje malih doza alergena tokom vremena kako bi se telo naviklo na njih i smanjila reakcija. Imunoterapija se koristi za alergije na polen, grinje, životinjsku dlaku i insekte. - Hitno lečenje anafilaksije
Anafilaksija je ozbiljna alergijska reakcija koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ljudi koji su skloni anafilaktičkim reakcijama treba da imaju pri sebi epinefrin (EpiPen) koji brzo zaustavlja tešku reakciju. Nakon primene epinefrina, važno je odmah posetiti lekara.
Zaključak
Alergije su čest, ali kontrolisan problem. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, dijagnostika i izbegavanje alergena su ključni koraci u njihovom upravljanju. Sa odgovarajućim lečenjem i promenama u načinu života, većina ljudi može značajno smanjiti simptome i poboljšati kvalitet života. Ako sumnjate na alergije, poseta lekaru je neophodna kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet o tome kako najbolje kontrolisati svoje stanje.
