Uvod
Štitna žlezda je mala, leptirasta žlezda smeštena na prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice. Iako je mala, ova žlezda igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma, rasta, energije i mnogih drugih funkcija u organizmu. Problemi sa štitnom žlezdom su relativno česti i mogu značajno uticati na opšte zdravlje i kvalitet života. U ovom članku ćemo se baviti najčešćim problemima sa štitnom žlezdom, simptomima koji ih prate i načinima kako ih prepoznati i lečiti.
Funkcija štitne žlezde
Štitna žlezda proizvodi dva glavna hormona: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji kontrolišu brzinu metabolizma – koliko brzo telo koristi energiju. Takođe, ovi hormoni utiču na regulaciju telesne temperature, srčani ritam, rast i razvoj. Funkcija štitne žlezde je regulisana hormonom koji luči hipofiza, poznatim kao tiroidni stimulirajući hormon (TSH).
Problemi sa štitnom žlezdom obično nastaju kada žlezda proizvodi previše ili premalo hormona, što dovodi do stanja poznatih kao hipertireoza i hipotireoza.
Najčešći problemi sa štitnom žlezdom
- Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde)
Hipotireoza je stanje u kojem štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona T4 i T3, što usporava metabolizam. Ovo stanje može biti uzrokovano različitim faktorima, uključujući autoimunu bolest, kao što je Hashimotov tireoiditis, operaciju štitne žlezde ili terapiju radioaktivnim jodom.
Simptomi hipotireoze:
- Umor i iscrpljenost
- Neobjašnjivo dobijanje na težini
- Hladnoća, čak i u toplim okruženjima
- Suva koža i lomljivi nokti
- Depresija ili promene raspoloženja
- Gubitak kose
- Zatvor
- Smanjena koncentracija i mentalna magla
Kako prepoznati?
Ako imate neke od ovih simptoma, lekar može naručiti krvne testove kako bi proverio nivo TSH i hormona štitne žlezde (T4 i T3). Povišeni TSH i niski nivoi T4 ukazuju na hipotireozu. Lečenje obično uključuje hormonsku terapiju (levotiroksin), koja nadoknađuje manjak hormona štitne žlezde.
- Hipertireoza (pojačana funkcija štitne žlezde)
Hipertireoza nastaje kada štitna žlezda proizvodi previše hormona, što ubrzava metabolizam. Najčešći uzrok hipertireoze je Gravesova bolest, autoimuna bolest u kojoj telo napada štitnu žlezdu i uzrokuje prekomerno lučenje hormona.
Simptomi hipertireoze:
- Nagli gubitak težine, čak i uz normalan apetit
- Ubrzan ili nepravilan srčani ritam (palpitacije)
- Nervoza, anksioznost i razdražljivost
- Pojačano znojenje i netolerancija na toplotu
- Drhtavica (tremor) u rukama
- Učestalo pražnjenje creva ili dijareja
- Slabost mišića
- Povećana štitna žlezda (gušavost)
Kako prepoznati?
Lekar će naručiti krvne testove da proveri nivoe TSH i hormona štitne žlezde. Sniženi TSH i povišeni T4 ili T3 ukazuju na hipertireozu. Lečenje može uključivati lekove za smanjenje proizvodnje hormona, radioaktivni jod za smanjenje funkcije štitne žlezde ili operaciju za uklanjanje dela ili cele žlezde.
- Hashimotov tireoiditis
Hashimotov tireoiditis je autoimuna bolest koja izaziva hroničnu upalu štitne žlezde, što dovodi do postepenog smanjenja njene funkcije i razvoja hipotireoze. Ova bolest je najčešći uzrok hipotireoze i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.
Simptomi Hashimotovog tireoiditisa:
- Simptomi su slični onima kod hipotireoze: umor, hladnoća, debljanje, suva koža i problemi sa koncentracijom.
- Povećana štitna žlezda (gušavost) koja može izazvati osećaj pritiska u vratu ili promuklost.
Kako prepoznati?
Dijagnoza se postavlja na osnovu krvnih testova koji otkrivaju povišene nivoe antitela protiv štitne žlezde (anti-TPO antitela). Lečenje je isto kao kod hipotireoze i uključuje nadoknadu hormona štitne žlezde.
- Gravesova bolest
Gravesova bolest je autoimuni poremećaj koji uzrokuje hipertireozu. Imuni sistem greškom napada štitnu žlezdu, što uzrokuje prekomerno lučenje hormona. Ovo stanje može uzrokovati ozbiljne komplikacije ako se ne leči na vreme.
Simptomi Gravesove bolesti:
- Svi simptomi hipertireoze (ubrzan metabolizam, gubitak težine, ubrzan rad srca).
- Oftalmopatija (Gravesova oftalmopatija), stanje u kojem oči postaju iritirane, suzne, izbočene ili se pojavljuje dvostruki vid.
- Povećana štitna žlezda (gušavost).
Kako prepoznati?
Dijagnoza se postavlja na osnovu krvnih testova, uključujući merenje nivoa TSH, T3, T4, kao i specifičnih antitela (TRAb antitela). Lečenje obuhvata lekove, terapiju radioaktivnim jodom ili hirurško uklanjanje žlezde.
- Gušavost (struma)
Gušavost je uvećanje štitne žlezde koje može biti prisutno kod različitih poremećaja, uključujući hipotireozu, hipertireozu ili jednostavno nedostatak joda u ishrani. Gušavost ne mora uvek da izazove simptome, ali može uzrokovati probleme sa disanjem ili gutanjem ako je veoma uvećana.
Simptomi gušavosti:
- Povećanje na prednjoj strani vrata koje može biti vidljivo ili opipljivo.
- Osećaj pritiska u vratu, otežano gutanje ili disanje.
- U nekim slučajevima mogući simptomi hipotireoze ili hipertireoze, u zavisnosti od funkcije žlezde.
Kako prepoznati?
Dijagnoza gušavosti postavlja se na osnovu fizičkog pregleda, ultrazvuka štitne žlezde i krvnih testova. Lečenje zavisi od uzroka gušavosti i može uključivati hormonsku terapiju, suplementaciju joda ili hiruršku intervenciju.
- Noduli na štitnoj žlezdi
Noduli su čvorići ili izrasline koje se pojavljuju na štitnoj žlezdi. Većina nodula je benignog karaktera i ne izaziva simptome, ali u retkim slučajevima mogu biti maligni (kancerogeni). Neki noduli mogu izazvati hipertireozu ako proizvode hormone nezavisno od regulacije hipofize.
Simptomi nodula:
- Većina nodula je asimptomatska i otkrivaju se tokom rutinskih pregleda.
- Ako su veoma veliki, mogu izazvati pritisak u vratu, otežano disanje ili gutanje.
- U retkim slučajevima, noduli mogu uzrokovati simptome hipertireoze.
Kako prepoznati?
Noduli se obično otkrivaju ultrazvukom štitne žlezde. Ako postoji sumnja na malignitet, može se uraditi biopsija tankom iglom. Lečenje zavisi od veličine i prirode nodula i može uključivati redovno praćenje, hormonsku terapiju ili operaciju.
Kada posetiti lekara?
Važno je posetiti lekara ako primetite bilo koji od sledećih simptoma:
- Neobjašnjive promene u težini.
- Hronični umor ili iscrpljenost.
- Nepravilan rad srca ili palpitacije.
- Vidljivo ili opipljivo uvećanje na prednjoj strani vrata (gušavost ili čvorovi).
- Promene raspoloženja, nervoza ili depresija.
- Problemi sa koncentracijom ili „mentalna magla“.
- Suva koža, gubitak kose ili lomljivi nokti.
- Poremećaji u probavi, kao što su zatvor ili dijareja.
- Osećaj hladnoće ili toplote bez obzira na spoljašnju temperaturu.
Brza reakcija i pravovremeno dijagnostikovanje problema sa štitnom žlezdom mogu pomoći u izbegavanju komplikacija i poboljšanju kvaliteta života. Redovne kontrole kod lekara i testiranje hormona štitne žlezde, naročito ako imate simptome ili porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde, ključni su za održavanje zdravlja.
Zaključak
Problemi sa štitnom žlezdom, bilo da se radi o smanjenoj (hipotireoza) ili povećanoj (hipertireoza) funkciji, autoimunim bolestima poput Hashimotovog tireoiditisa ili Gravesove bolesti, ili fizičkim promenama poput nodula i gušavosti, mogu značajno uticati na vaše zdravlje. Prepoznavanje simptoma kao što su umor, promena težine, problemi sa raspoloženjem ili nepravilnosti u radu srca može vam pomoći da pravovremeno posetite lekara i započnete lečenje. Uz pravilnu dijagnozu i terapiju, većina problema sa štitnom žlezdom može se uspešno kontrolisati, a simptomi ublažiti.
