Uvod
Moždani udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje nastaje usled prekida dotoka krvi u deo mozga, što dovodi do oštećenja moždanih ćelija. Može nastati zbog začepljenja krvnog suda (ishemijski moždani udar) ili pucanja krvnog suda (hemoragijski moždani udar). Prepoznavanje ranih simptoma moždanog udara i pravovremena reakcija mogu spasiti život i smanjiti rizik od trajnog invaliditeta. U ovom članku ćemo objasniti kako prepoznati simptome moždanog udara, koji su faktori rizika i šta treba učiniti u slučaju pojave simptoma.
Šta je moždani udar?
Moždani udar nastaje kada je dotok krvi u mozak delimično ili potpuno prekinut, zbog čega moždane ćelije ostaju bez kiseonika i hranljivih materija. Već nakon nekoliko minuta bez kiseonika, moždane ćelije počinju da odumiru, što može dovesti do trajnih oštećenja, gubitka funkcija ili čak smrtnog ishoda.
Postoje dve glavne vrste moždanog udara:
- Ishemijski moždani udar
- Najčešći oblik moždanog udara, koji se javlja kada krvni ugrušak ili plak blokira krvni sud u mozgu. Ovaj tip moždanog udara čini oko 87% svih slučajeva.
- Hemoragijski moždani udar
- Nastaje kada krvni sud u mozgu pukne, što dovodi do krvarenja u moždano tkivo. Ovo stanje može biti izazvano visokim krvnim pritiskom, aneurizmom ili slabostima krvnih sudova.
Pored ova dva tipa, postoji i tranzitorni ishemijski atak (TIA), poznat i kao “mini moždani udar”. TIA je kratkotrajni prekid dotoka krvi u mozak, pri čemu simptomi traju nekoliko minuta ili sati i zatim se povlače. Iako prolazna, TIA predstavlja ozbiljno upozorenje i povećava rizik od budućeg moždanog udara.
Simptomi moždanog udara
Simptomi moždanog udara javljaju se iznenada i mogu biti različiti, zavisno od toga koji deo mozga je pogođen. Ključ je u brzom prepoznavanju simptoma i traženju hitne medicinske pomoći. Uobičajeni simptomi uključuju:
- Iznenadna slabost ili utrnulost jedne strane tela
- Ovo se može manifestovati kao slabost, utrnulost ili paraliza lica, ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela. Na primer, osoba može primetiti da ne može da podigne jednu ruku ili da je jedna strana lica spuštena.
- Problemi sa govorom i razumevanjem
- Osobe koje doživljavaju moždani udar mogu imati poteškoća sa govorom, kao što su nejasan govor, nesposobnost da formulišu rečenice ili gubitak sposobnosti da razumeju govor drugih.
- Iznenadna zbunjenost
- Pojava zbunjenosti, dezorijentacije ili poteškoća u razmišljanju može biti znak moždanog udara.
- Iznenadna pojava problema sa vidom
- Osoba može iskusiti zamagljen ili dvostruki vid, kao i gubitak vida na jedno ili oba oka.
- Iznenadna jaka glavobolja
- Nagla, jaka glavobolja, često opisana kao “najgora glavobolja u životu”, može biti znak hemoragijskog moždanog udara.
- Vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije
- Gubitak ravnoteže, osećaj vrtoglavice ili nemogućnost hodanja bez pada mogu biti simptomi moždanog udara, naročito ako su praćeni slabostima jedne strane tela.
Kako prepoznati moždani udar: FAST metoda
Jedan od najlakših načina za prepoznavanje simptoma moždanog udara je upotreba FAST metode. FAST je skraćenica na engleskom jeziku koja pomaže u brzom prepoznavanju ključnih simptoma:
- F (Face – Lice): Zamolite osobu da se nasmeši. Da li je jedna strana lica spuštena ili se osmeh čini asimetričnim?
- A (Arms – Ruke): Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li jedna ruka pada ili osoba ne može da je podigne?
- S (Speech – Govor): Zamolite osobu da ponovi jednostavnu rečenicu. Da li je govor nejasan ili zbunjen?
- T (Time – Vreme): Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, vreme je ključno. Pozovite hitnu pomoć odmah!
Faktori rizika za moždani udar
Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu povećati verovatnoću nastanka moždanog udara. Neki faktori se mogu kontrolisati promenama u načinu života, dok se drugi, poput starosti i genetskih predispozicija, ne mogu promeniti.
- Visok krvni pritisak
- Hipertenzija je glavni faktor rizika za moždani udar jer oštećuje krvne sudove i povećava rizik od začepljenja ili pucanja krvnog suda.
- Dijabetes
- Dijabetes može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od nastanka ugrušaka.
- Visok nivo holesterola
- Povišeni holesterol doprinosi nakupljanju plaka u arterijama, što može izazvati blokadu krvnog suda i dovesti do moždanog udara.
- Srčane bolesti
- Atrijalna fibrilacija i drugi poremećaji srčanog ritma mogu povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka.
- Pušenje i konzumiranje alkohola
- Pušenje oštećuje krvne sudove, a prekomerno konzumiranje alkohola može povećati krvni pritisak.
- Sedentarni način života i gojaznost
- Nedostatak fizičke aktivnosti i gojaznost doprinose nastanku hipertenzije, dijabetesa i visokog holesterola.
- Genetska predispozicija i starost
- Rizik od moždanog udara se povećava sa starošću, a genetske predispozicije mogu igrati ulogu u sklonosti ka određenim srčanim i moždanim bolestima.
Prva pomoć kod moždanog udara
U slučaju da primetite simptome moždanog udara kod sebe ili druge osobe, važno je da odmah reagujete. Prva pomoć uključuje:
- Pozovite hitnu pomoć
- Odmah pozovite 194 (ili lokalni broj hitne pomoći) i obavestite dispečera da sumnjate na moždani udar. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti rizik od trajnih oštećenja.
- Održavanje smirenosti
- Ostanite smireni i trudite se da umirite osobu. Pomozite joj da sedne ili legne u udoban položaj i nemojte je ostavljati samu.
- Proverite disanje
- Ako je osoba bez svesti, proverite disanje i, ako je potrebno, započnite reanimaciju (veštačko disanje i masažu srca).
- Nemojte davati hranu, piće ili lekove
- Nemojte davati osobi ništa da jede ili pije, jer može doći do gušenja. Takođe, ne pokušavajte da joj date lekove bez konsultacije sa medicinskim osobljem.
- Pratite simptome
- Pratite promene u stanju osobe dok čekate dolazak hitne pomoći. Ako osoba prestane da diše ili pokaže znakove pogoršanja, odmah obavestite hitnu službu.
Zaključak
Moždani udar je hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu reakciju. Prepoznavanje simptoma, kao što su iznenadna slabost, gubitak ravnoteže i problemi sa govorom, može spasiti život i smanjiti rizik od ozbiljnih posledica. Korišćenjem FAST metode, brzo možete proceniti stanje i pozvati hitnu pomoć. Faktori rizika, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, mogu povećati verovatnoću moždanog udara,zbog čega je važno da ih kontrolišete redovnim pregledima i promenom životnih navika.
Brza reakcija i pružanje prve pomoći mogu značajno smanjiti posledice moždanog udara. Ako primetite bilo koji od znakova moždanog udara kod sebe ili druge osobe, odmah pozovite hitnu pomoć i pratite stanje dok pomoć ne stigne. Pravovremena medicinska intervencija može spasiti život i povećati šanse za potpuni oporavak.
